O nama

Ime radionice potiče od latinskog „Incunabula“, kolektivnog naziva za sve predmete koji pripadaju „cuni“, kolevci: nežni laneni i dugi komadi tkanine, koji su nekada služili da se obavije novorođenče. Tako je, po proširenju značenja, ovaj izraz došao da označava samu kolevku, odnosno tekstove koji predstavljaju početke jedne kulture.

Čim se uđe u ovu malu radionicu, oseća se da ste preneseni u antiknu, tihu atmosferu starog konventa: ručno zavrtane prese, rezači papira, ramovi za sušenje papira… sve ovde podseća na davna vremena starih radionica. Plafon je prekriven bakarnim pločama, što ambijentu daje topao, poseban ton. Ovde smo u vrlo ličnom, jedinstvenom prostoru: ličnom prostoru Milice N. Popović.

Milica je rođena u Beogradu, Srbija, 1967. godine. Tamo, u julu 1993, diplomirala je Tehnologiju na Univerzitetu u Beogradu, uz ekvivalentnost na Univerzitetu u Milanu. Iste godine napušta rodni Beograd i odlazi u Italiju, gde u Firenci, u Biblioteca Nazionale Centrale, pravi prve korake kao student u svetu restauracije umetničkih dela. Bio je to intenzivan period… radila je kao volonterka, ali to joj je donelo plodove: kasnije će postati profesor restauracije papirnih dokumenata i pergamenata upravo tamo, u BNC Firenca, a u narednim godinama i na Accademia di Brera u Milanu. Ova iskustva pomažu joj da otkrije svoju ljubav prema očuvanju umetničkog i humanističkog nasleđa renesanse.

U aprilu 1998. dobija priznanje kao restaurator starih tekstova od Instituta za patologiju knjige u Rimu. Godine 1999. otvara sopstvenu radionicu: L’Incunabolo, na broju 29 Piazzale Donatello, u Bottega degli Artisti, istorijskoj zgradi namenjenoj za umetničke radionice od svog nastanka. Ovde Milica može u potpunosti izraziti svoju ljubav prema starim tekstovima, rukopisima i inkunabulama, kodeksima i starim i retkim štampanim knjigama, dajući tako novi život stvarima koje bi inače bile osuđene na propadanje i nestanak.

About Us

Uskoro će dobiti prestižno zaduženje – restauraciju trideset kodeksa koje su sastavili Galileo Galilei i drugi naučnici koji su radili u Firenci, u Medičejskoj Akademiji del Čimento.

Tokom ovih godina posvećenog rada, imala je retku priliku da naiđe na stare, odvojene listove, koje nije bilo moguće povezati ni sa jednim kolekcionarskim delom, ali su ipak autentični svedoci davnih vremena. Ove fragmente je s ljubavlju prikupljala, spašavajući ih od zaborava i propadanja.

Koristeći ovaj istorijski materijal, sada je počela da drži kratke radionice o umetnosti restauracije knjiga. U okviru jednog kratkog kursa, osoba sa ljubavlju i interesovanjem može naučiti ne samo osnove ove fascinantne aktivnosti, već i izraditi male dragulje knjigoveštva, koji postaju još vredniji zahvaljujući detaljima koje sami kreiraju.

U roku od nekoliko sati svako može napraviti i poneti kući nešto zaista lepo, koristeći autentične antikne listove papira sa rukopisom, dajući im tako novi život. Samo nekoliko primera: napraviti korice za omiljenu knjigu, kreirati jedinstveni lični dnevnik, ili restaurirati jedan stari papir i pretvoriti ga u svoj mali lični dragulj.

Ovo je u skladu sa dugom tradicijom, jer su stari listovi papira nekada povezivani u deblji list, pogodan za jednostavne korice novih dela, u vreme kada je papir bio mnogo vrednija roba nego danas – nešto dragoceno, što se nije olako bacalo. Nakon izrade takvog jedinstvenog predmeta, može se poneti kući i u savremenom ambijentu imati jedan objekat koji dodatno uvećava vrednost posete istorijskom gradu Firenci, ili Florentiji, kako se nekada zvala, nešto što sa pravom može pripadati među najvrednije porodične dragocenosti.